Ako želite da ovaj slideshow bude dostupan svim korisnicima trebaće Vam administratorska prava. Ako nemate admin prava ili ne želite da slideshow koji ste napravili bude dostupan svim korisnicima možete ga napraviti i u nekom folderu po želji, a koji ne zateva admin privilegije.

Recimo da hoćete da napravite wallpaper slideshow samo za Vas. Startujte terminal i otkucajte mkdir ~/backgrounds. Ovom komandom će te napraviti direktorijum backgrounds u svom home direktorijumu. Ako želite da imate više slideshow pozadina preporučujem da za svaku napravite odgovarajući poddirektorijum u direktorijumu /home/vaše_korisničko_ime/backgrounds. Recimo da Vaš prvi slideshow treba da se sastoji od slika koje prikazuju svemir. Dakle želimo da napravimo poddirektorijum koji će se zvati svemir. Komanda za to je mkdir ~/backgrounds/svemir. U direktorijum svemir treba (opciono) prekopirati sve slike koje želimo da budu deo našeg slideshow-a. Sad nam jos treba i xml fajl pomoću koga ćemo „naučiti“ gnome da nam smenjuje slike redom kojim mi hoćemo i dinamikom kojom mi želimo. Slike koje se nalaze u mom svemir direktorijumu se zovu redom s1.jpg, s2.jpg, s3.jpg, s4.jpg i s5.jpg.

Osnovni izgled xml fajla koji ćemo preraditi je:

<background>
<starttime>
<year></year>
<month></month>
<day></day>
<hour></hour>
<minute></minute>
<second></second>
</starttime>
<static>
<duration></duration>
<file></file>
</static>
<transition>
<duration></duration>
<from></from>
<to></to>
</transition>
</background>

Idemo redom. Na početku fajla se nalazi sekcija <background> i </background>. Ona označava početak i kraj fajla.
Sekcija <starttime> ukazuje kada će se slideshow startovati. Ako želite da se slideshow startuje čim pokrenete računar treba staviti neko vreme u prošlosti. Recimo za sekciju <year>2008, za sekciju <month> i <day> vrednost 1 i sa sekcije <hour>, <minute> i <second> vrednost 0. To znači da će se naš slideshow startovati uvek ako je datum startovanja računara kasnije od nulte sekunde 2008. godine. To je bila sekcija <starttime>. Ona se samo jednom pojavljuje u ovom xml fajlu.

Sledeće dve sekcije <static> i <trasition> se ponavljaju onoliko puta koliko imamo slika za koje želimo da čine naš slideshow. U <static> sekciji definišemo koliko dugo (u sekundama) želimo da jedna slika stoji na našem desktopu (<duration> sekcija). U <file> sekciji upisujemo tačnu putanju do fajla. U našem slučaju bi to bilo ~/backgrounds/svemir/s1.jpg. Posle sekcije <static> sledi sekcija <transition> koja kroz sekciju <duration> definiše koliko će prelaz sa jednog na drugi slajd trajati (u sekundama) i u sekcijama <from> i <to> određuje sa kog na koji fajl treba da se izvrši prelaz.

Evo kako izgleda moj background.xml fajl.

<background>
<starttime>
<year>2008</year>
<month>1</month>
<day>1</day>
<hour>0</hour>
<minute>0</minute>
<second>0</second>
</starttime>
<static>
<duration>1795.0</duration>
<file>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s1.jpg</file>
</static>
<transition>
<duration>5.0</duration>
<from>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s1.jpg</from>
<to>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s2.jpg</to>
</transition>

<static>
<duration>1795.0</duration>
<file>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s2.jpg</file>
</static>
<transition>
<duration>5.0</duration>
<from>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s2.jpg</from>
<to>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s3.jpg</to>
</transition>

<static>
<duration>1795.0</duration>
<file>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s3.jpg</file>
</static>
<transition>
<duration>5.0</duration>
<from>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s3.jpg</from>
<to>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s4.jpg</to>
</transition>

<static>
<duration>1795.0</duration>
<file>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s4.jpg</file>
</static>
<transition>
<duration>5.0</duration>
<from>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s4.jpg</from>
<to>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s5.jpg</to>
</transition>

<static>
<duration>1795.0</duration>
<file>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s5.jpg</file>
</static>
<transition>
<duration>5.0</duration>
<from>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s5.jpg</from>
<to>/home/korisnik/backgrounds/svemir/s1.jpg</to>
</transition>
</background>

Sada još trebate da kliknete desnim tasterom miša na desktop i da odaberete Change Desktop Background, da kliknete na Add, da pronađete xml fajl koji ste upravo formirali (setite se da u donjem desnom uglu umesto Images iz padajuće liste odaberete All files da bi ste mogli da vidite sve fajlove u direktorijumu, a ne samo slike) i da kliknete na Open. To je to. Nema više posla. Sad se udobno smestite u svoju omiljenu fotelju i uživajte u Vašoj kreaciji.

Ako imate dodatnih pitanja ostavite komentar.

Hvala na strpljenju i nadam se da sam Vam bio od pomoći.

Komanda koja Vam može priskočiti u pomoć je:

lsb_release -a

Kod mene je ona dala izlaz:

LSB Version:    lsb-4.0-ia32:lsb-4.0-noarch:*
Distributor ID:    MandrivaLinux
Description:    Mandriva Linux 2010.0
Release:    2010.0
Codename:    adelie

Znam, znam, za kućni računar prilično matoro, ali kako mi sve radi kako treba nemam razloga da menjam.

Za više informacija o komandi lsb_release ukucajte lsb_release –help

Uživajte.

Evo kako sam to uradio: Prvo sam instalirao ImageMagick. Verujem da na svim novijim distrubucijama Linuxa na depoima ima i ImageMagic. Ako nema, vrlo lako ce te pronaci njihov maticni sajt i tamo mozete da downloadujete izvorni kod, kompajlirajte ga i ImageMagic je tu da radi za Vas.

Kada je ImageMagic instaliran sledece sto treba da uradite je da otvorite konzolu ili terminal ili kako god se vec na Vasem distrou to kaze i udjete u folder u kome se nalaze slike kojima hocete da promenite velicinu. E sad pocinje magija.

Meni je trebalo da promenim velicinu svih slika u celom folderu sa 1600×1200 na 1024×768, pa sam upotrebio: mogrify -resize 10248 *.jpg
Ako zelite da promenite velicinu odredjene slike komanda koja Vam treba je: mogrify -resize 1024 slika1.jpg
UPOZORENJE Koriscenjem komande mogrify gube se originalne slike, tako da preporucujem da ovu komandu koristite na duplikatima.

Ako ipak zelite da sacuvate originalnu sliku onda je ovo ono sto Vam treba: convert slika1.jpg -resize 1024×768 slika1-1.jpg – gde je slika1-1.jpg slika koja se dobija nakon promene parametara.

Netstat je komanda koja ispisuje informacije o Linux mreznom podsistemu.
A sad da pojasnim kako ova komanda radi. Dakle pozivamo netstat, a opcije koje su nama potrebne su: -l (prikazuje soket koji se osluskuje), n (prikazuje numericke adrese umesto da pokusava da odredi simbolicki host, port ili korisnicko ime), t (zaustavlja trimovanje dugackih adresa), p (pokazuje PID i ime programa kome svaki soket pripada). Onda koristimo pajp | (eng. pipe) da bismo izlaz komande natstat prosledili ka komandi awk. Awk je komanda koja kombinuje funkcije komandi grep i sed. -F/ je field separator, a sa ‘{print $2}’ ispisujemo drugu poziciju ulaznog argumenta. Ponovo sa | prosledjujemo informacije, ali ovoga puta komandi sort i na kraju joj jednom | ka komandi uniq.

Za vise informacija pogledajte man strane komandi netstat, awk, sort, uniq, grep i sed.

rar a -m5 -v5M -R imeArhive /home/user/Desktop

Objasnjenje:

Komanda rar a (arhivira) -m5 (najvisim nivoom kompresije) -v50M (u delovima od 5 MB) -R(ne znam cemu sluzi, ali predpostavljam da sluzi da izlista sve fajlove. Uostalom probajte bez -R i vidite rezultate) imeArhive (naziv konacnog fajla) /home/user/Desktop (folder koji zelim da ‘zapakujemo)

Mislim i nije to neki problem. Mogao sam ja to i rucno, ali lepse je kad masina odradi sve sto sam zamislio i to samo na jednu komandu.

Evo oko cega sam se to ‘mucio’.

U folderu imam nekih 25 rar arhiva koje su izdeljenje na delove (part1.rar, part2.rar, … partn.rar) sa istom sifrom za raspakivanje. Da sam to hteo da uradim arhivu po arhivu koristio bih komandu unrar e -p<sifra> ime.arhive.part1.rar.  Prosto, zar ne?

Ali da bih uradio ono sto sam zamislio na nacin na koji sam zamislio morao sam da (bezuspesno kako se ispostavilo) pretrazujem forumu, blogove, tutorijale. Uglavnom se svodilo na pitanja kako raspakovati arhivu koja se sastoji iz vise delova. Kao i kod mene. Dakle uglavnom sam nailazio na savete kako uraditi ono sto sam vec opisao u predhodnom pasusu. Ponegde se mogla naci i neka bash skripta koja izmedju ostalog ili ne radi kako treba ili radi ono sto meni ne treba, ali sve sa ciljem da resi probleme ljudi pred kojima je isti zadatak kao i predamnom. Ruku na srce samo sam na jednoj lokaciji nasao bash skriptu koja bi mi mozda zavrsila posao, ali i ona je konstantno trazila od mene da potvrdim da hocu da raspakujem paket. Koja je onda razlika izmedju toga i pesackog rada koji sam vec opisao? U mojim ocima je nema.

Onda sam resio da probao sam razne kombinacije. Sto da ne. Mozda neka i upali.

Na kraju da ne duzim vise,resenje je:

unrar e ‘*.rar’ -p<sifra>

Da pojasnim:

• unrar je komanda koju pozivamo,
• e znaci da se fajlovi arhive raspakuju u folder u kome se arhiva i nalazi,
• sa ‘*.rar’ kazemo komandi unrar da bude upotrebljena na sve fajlove u tekucem folderu sa ekstenzijom ra. Treba ukucati i jednostruke znakove navoda.
• -p je prekidac za upis sifre
• <sifra> je string (grupa karaktera) pomocu koje otkljucavamo arhivu. Sifra se upisuje odmah nakon prekidaca -p, dakle bez razmaka.

U cemu je bila caka. Uputstva na koja sam nailazio su greskom stavljale prvo prekidac -p i sifru, a onda na koju grupu fajlova treba delovati.

Na moje veliko iznenadjenje arhiva je uspesno raspakovana. Bez ijedne greske. Ova povoljna okolnost me je ubedila da malo vise pocnem da koristim konzolu za raspakivanje arhiva. Primetio sam da je mnogo brze. File roller prvo trosi vreme na to da li je potrebno upisati sifru i to zna nekad da potraje mnogo duze nego samo raspakivanje.

U terminalu sifra se upisuje uz samu komandu, ili odmah nakon sto se startuje komanda. Dakle unrar e -p<sifra> fajl.rar ili unrar e fajl.rar pa sifru. Vredi napomenuti da u prvo slucaju Vasa sifra nece ostati tajna, dok u drugom prilikom upisa sifre ne vide se karakteri.

Sa njima covek ne moze da ima ni malo mira. JA jednostavno necu da se pamte sajtovi koje sam posetio bilo gde osim u mom brosweru. Ajd tolerisao sam tu njihovu caku kako da jos malo zarade na meni, ali sada kada su spojili gmail i youtube naloge stvarno su ga prekrdasili.

Prvo necu da non – stop budem ulogovan na gmailu, ali hocu na youtubeu. Naravno ne moze bez dobrane gimnastike i promene bar jedne sifre. E pa ne moze tako.

Upravo sam saznao kako da iskljucim web history. Iskljucio sam ga bar toliko da google zvanicno ne koristi moju istoriju u svoje komercijalne svrhe.

Potrebno je otici na http://www.google.com/history. Onda treba oznaciti sve stavke i sa leve strane u meniju izabrati Remove Items. Na pitanje „Are you sure you want to clear your entire web history? Your web history will also be paused.“ treba odgovoriti sa Clear History. Posle toga dobijate poruku „Your web history has been paused.  This service will not collect any history until you choose to resume.“
Eto toliko za sada.

Odem ja lepo na zvanicni sajt proizvodjaca, ‘skinem’ firefox i kada sam raspakovao arhivu vidim da nema ni rpm datoteke, a nisam video ni mogucnost da sam kompajliram aplikaciju. Posle malo bezuspesne potrage na internetu resio sam da se pozabavim problemom po bilo koju cenu, pa kud pukne nek pukne.

Prvo sto sam uradio je to da sam pogledao gde se sve nalaze datoteke firefoxa. Za to sam koristio komandu ‘whereis firefox‘. Na izlazu sam dobio da se nalazi u /usr/lib. Otvorio sam taj folder i tamo sam pronasao sve verzije na koje me je Mandrivin paket menadzer updateovao. Napravio sam folder sa sufiksom za verziju koju sam skinuo sa neta i prekopirao sadrzaj fajlova. Na dupli klik sve je radilo, ali ako hocu da pokrenem iz konzole ili iz Aplications menija i dalje je podizalo predhodnu verziju. Da bih i to sredio samo sam napravio link ka bin fajlu iz novog direktorijuma i prekopirao ga u folder /usr/bin.

Sada vise nisam zavistan od Mandrivinog tima kad se radi o update-u mogo omiljenog web citaca, vec cim Mozilla izbaci nesto novo vrlo brzo cu i ja biti ‘u korak sa vremenom’.

Uzivajte u imnternetu.